Rika „kralja šuma“ u našim lovištima obično traje od početka do sredine septembra. U Karpatima nešto kasnije, u oktobru. U vrijeme rike rogati gospodari šuma glasno izražavaju svoju ljubav. Ljubavni zov je bučan, čuje se na velike daljine.
Glas je negdje između glasanja bikova i lavova. U vrijeme rike jeleni imaju svoj harem od nekoliko košuta i teladi.
Jeleni tokom ovog razdoblja nemaju vremena i ne jedu, ali česti su međusobni sukobi za košute. U međuvremenu prilično gube na težini.
Naša lovišta su stanište evropskog jelena (lat. Cervus elaphus). Za njega ovdje ima hrane u izobilju
Naravno, jeleni, košute i telad naviknuti su na poplavne vode. Izvrsno plivaju, ponekad i preko Dunava. Tokom leta ritski jeleni često satima borave u vodi i tako se štite od komaraca i obada. Uprkos tome, vrlo su oprezni, čak i onda kada preplivavaju manje vodotoke.
Parenje je kao i drugi fiziološki procesi uslovljeni su prisutnošću ili nedostatku pojedinih hormona. U ovom slučaju je reč o koncentraciji polnih hormona u krvi. Polni hormoni, vremenske prilike (fotoperiodizam – odnos dužine dana i noći) i dr. deluju kao prekidači koji u pravo vreme uzrokuju način na koji se ponaša svako pojedino grlo kako u vreme pred parenje tako i u vreme parenja.
Jelenska divljač je prema socijalnoj odrednici vrsta krda pa su tako i mužjaci veći deo godine u krdima. Ta krda mužjaka nisu strogo ustrojena, već se članovi krda pridodaju i odlaze kako im se sviđa. Mlađi jeleni su stalniji članovi krda, dok se stariji jeleni drže po strani. Tokom proleća, za vreme rasta rogova, sastav krda je manje – više ustaljen. I to traje sve do zadnje faze rasta rogovlja – okoštavanja i mineralizacije. Nakon čišćenja grana rogovlja od basta, april i tokom prve polovine avgusta krdo nema ustaljene članove, a konačno odvajanje od krda (mužjaka starijih od pet godina) se događa tokom avgusta.
Obično se to u našim panonskim krajevima događa u drugoj polovini avgusta i to je vrlo burno i intenzivno, a najbolje se može utvrditi glasnim javljanjem – rikom. Nakon raspada krda mužjaka rika staje, a mužjaci se premeštaju i odlaze u tradicionalna područja parenja (sezonske migracije). Rika se u tim početnim danima čuje povremeno, a uzrok je uglavnom susret dva mužjaka koji se premeštaju, a žele aktivno učešće u parenju. Takva se tradicionalna mesta parenja nazivaju rikališta, a pojedini mužjaci mogu koristiti ista rikališta duži niz godina s tim da rikališta ne moraju uvijek biti na istoj mikro-lokaciji već je u krugu kojeg koristi krdo košuta koje mužjak svojata. U grubo, u uslovima koji vladaju u slobodnoj prirodi u parenju mogu učestvovati svi mužjaci stariji od pet godina. Najaktivniji su mužjaci starosti sedam, osam i devet godina. Mlađi mužjaci od sedam i stariji mužjaci od deset godina su u fiziološki slabijoj kondiciji te ne učestvuju u aktivnostima parenja kao srednjedobni mužjaci.
Srednjedobni su mužjaci od početka parenja aktivni, traže krda košuta, odmah se zadržavaju oko njih, love košute oko svojih rikališta i formiraju brojnije hareme. Pokazuju sve obrasce ponašanja, oštećuju vegetaciju, često uriniraju i kroz urin puštaju spermu, zatim se u takvim kupkama valjaju, kaljužaju se, gusto i često obeležavaju svoje rikalište te odgovaraju na svaki poziv i obznanjuju da su tu i da drže košute. Mladi jeleni nastoje razbiti harem protrčavanjem kroz krdo i stvarajući pomutnju s ciljem odvajanja koje košute kako bi izvršili naskok, no oni retko uspevaju u svom naumu, jasno, ako je u lovištu dovoljno srednjodobnih jelena. Jeleni stariji od deset godina štede snagu, nisu aktivni u prvoj fazi parenja, ne formiraju uvek hareme, ali kada su košute spremne za parenje (ovulacija), tada oni stupaju na scenu i odvedu po jednu košutu i bez puno buke obave parenje u nekom skrivenom rikalištu (obično su to zabačeni delovi lovnih revira). Javljaju se (riču) samo kada je košuta spremna za parenje, a u blizini se nalazi suparnik (čuvaju snagu i biraju sukobe – sukobljavaju se samo onda kada nema drugog izlaza).
Držači harema nastoje košute saterati u kut na način da su sa što više strana zaštićeni gustom vegetacijom (trska, gustiš) kako bi čuli dolazak suparnika, a da na slobodnu stranu imaju što bolji pregled (močvarne bare i čistine) i dotok mirisa sa strujanjem vazduha. U društvu harema se često nalaze i godišnjaci (špizeri), koje držači harema tolerišu ili ih kratko teraju od harema. Jelene stare tri, četiri i pet godina obavezno teraju i nastoje udaljiti od harema. Problem nastaje kada se pojavi dorastao suparnik koji želi preuzeti harem.
Mnogi autori su nastojali odgonetnuti koji faktori su ključni u slučaju kada se susretnu takva dva jelena, je li to oblik i građa rogova, je li to kondicija, telesna masa ili dinamika/učestalost rike. Istraživanja su pokazala da su odlučujuće karakteristike one koje su na izazovu iz razloga dugotrajnosti rike. Dakle, to su karakteristike koje su povezane uz samo javljanje – riku (jačina i učestalost javljanja) i uz opadanje telesne mase (kondicija). Jeleni sukob počinju rikom, to je prvi korak procene hoće li se napadač približiti držaču harema.
Mnogi autori su nastojali odgonetnuti koji faktori su ključni u slučaju kada se susretnu takva dva jelena, je li to oblik i građa rogova, je li to kondicija, telesna masa ili dinamika/učestalost rike. Istraživanja su pokazala da su odlučujuće karakteristike one koje su na izazovu iz razloga dugotrajnosti rike. Dakle, to su karakteristike koje su povezane uz samo javljanje – riku (jačina i učestalost javljanja) i uz opadanje telesne mase (kondicija). Jeleni sukob počinju rikom, to je prvi korak procene hoće li se napadač približiti držaču harema.
Ako proceni (na temelju rike) da je držač harema dovoljno iscrpljen trajanjem rike (u periodu parenja rikajući jeleni izgube i do 30 % telesne mase) napadač se približava držaču harema. Približavanje je lagano i glasno (pojačava se intenzitet rike), ako napadač proceni da ne može preuzeti harem on odlazi, a držač harema ga progoni. Ako napadač u tom poslednjem delu vokalne faze (1. korak do sukoba) oceni da može pobediti, približava se držaču harema. Sledi usporeni hod dvoje suparnika kada oba jelena procenjuju telesno stanje suparnika (kondiciju i telesnu masu) – vizuelni sukob (2. korak do sukoba). U tim trenutcima razmak između dva jelena je oko 5 metara.
I u ovom trenutku jedan suparnik može odstupiti i pobeći, no ako niti jedan ne odstupi, jedan od suparnika spušta rogove, a i drugi skoro simultano s njim i borba počinje (kontakt – 3. korak). Borba može trajati vrlo kratko, ali i do 30 minuta, borba se temelji na guranju rogovima i pokušajima zakretanja rogova i glave suparnika kako bi se dobila šansa za ubod parošcima (nadočnjakom, srednjakom ili vučjakom) u područje očiju, glave, vrata i prednjeg dela tela.
Uglavnom je presudna telesna masa i kondicija, odnosno stepen iscrpljenosti trajanjem parenja. Borbe retko završavaju smrtno, a česte su ozljede očiju (slepoća) i prednjih nogu (šepavost). Nakon borbe sledi progon suparnika i glasno javljanje i obznanjivanje uspešnosti u borbi. Uspešnost mužjaka u prenosu naslednih osobina na potomke ovisi o kondiciji i telesnoj masi mužjaka, zatim o dobroj proceni suparnika (biranju borbi) i o sposobnosti kontrolisanja ponašanja drugih životinja (košuta i mladih mužjaka).
Jelen se na našim prostorima obično lovi najviše tokom rike, koja u nas počinje početkom septembra i završava oko 20. Septembra. U rici je najbolje loviti jelena u paru, tj. po dva lovca zajedno, kako bi jedan rikalicom izazivao jelena na riku, dok se drugi lovac u to vreme približava jelenu čija je pažnja usredsređena na riku drugog lovca. Jelen se može loviti i dočekom, zatim piršom- šunjanjem u vreme kada vremenske prilike to dozvoljavaju (slaba kiša, vlažno tlo), a naročito po tragu na sveže napadalom snegu. Košute odnosno telad, love se u pravilu izvan rike piršom-šunjanjem ili dočekom, premda se mogu loviti i za vreme rike, ali tada ometamo u lovu one koji žele odstreliti jelena.
Uspešnu sezonu i uvek Dobar pogled želi vam
Prodavnica Lovačke Opreme SRNDAĆ!
