Golub grivnaš najkrupnija Evropska vrsta golubova (lat. Columba palumbus) je ptica iz porodice golubova. Lovna je divljač koja naseljava šume a često je i u gradovima, gde se moze sresti u baštama.
Dugačak je 38-43cm a težak 400-600gr. Plavo sive je boje sa ružičastom nijansom na grudima. Imaju bele mrlje sa obe strane vrata, nalik ogrlici (grivni), kao i bele pruge na krilima, koje se ističu u letu. Raspon krila im je između 68 i 80 cm. Kljun im je jarko narandzast a noge crvene. Mladunci su sivkasti i pojavljuje im se grivna tek nakon navršenih 6 meseci. Uz to su svetlije sive boje tela te sivljeg kljuna u odnosu na odrasle ptice.
Oglasavaju se tonom nalik na „ghu-u-hu-huhu“. Prilikom poletanja, čuje se bučni klepet krila.
Živi širom Evrope, osim najsevernijih predela. Naseljavaju i severo-zapad Afrike kao i zapad Azije, na istoku sve do zapadnog Sibira i Himalaja. U severnim delovima Evrope je selica a u juznim stanarica. U Srbiji je ranije bio redak i sretao se samo u nepristupačnim šumskim predelima. U drugoj polovini 20. veka se proširio na sela i gradove.
Gnezdi se, uglavnom, dva puta godišnje, u aprilu i junu. Gnezdo pravi isključivo na stablima gde ženka snese dva bela jaja na kojima sama leži a mužjak je zamenjuje samo u izuzetnim slučajevima. Inkubacija traje 18 dana. Ptići ostaju u gnezdu dvadesetak dana, a nakon izletanja ih roditelji hrane 2-3 dana. Desetak dana kasnije mladi se odvajaju od odraslih ptica i sa mladima od drugih parova, udružuju u jata.
Gneždenje i ponašanje
Golub grivnaš gnezdi se u krošnjama stabala u šumama, parkovima i vrtovima. Gnezdo izrađuje od grančica te u njega polaže dva jaja iz kojih se ptići izlegnu nakon 17 do 19 dana. Za izradu gnezda često bira stabla u blizini puteva ili reke. Gnezda su često na meti vrana. Mlade ptice sposobne su za let nakon 33-34 dana, ali u slučaju napada na gnezdo mogu preživjeti napuštajući ga 20-ak dana nakon što se izlegnu iz jajeta.
Mužjaci su u sezoni parenja pojačano agresivni jedni prema drugima. Tokom udvaranja hodaju po grani naduvanog vrata, pognutih krila i raširenoga repa. Inače je reč o društvenoj ptičjoj vrsti koja izvan sezone parenja često boravi u velikim jatima.
Let goluba grivnaša je brz sa stalnim zamasima krilima, karakterističan za golubove. U pokaznom letu prvo se uspinje, a potom naglo ponire jedreći.
U prisustvu čoveka je oprezan, ali u nedostatku znakova progona prilično pitom.
Ishrana
Golub grivnaš uglavnom se hrani biljnom hranom. Najčešće jede sveže lišće, jede i žitarice, orašaste plodove, kao i voće. Prehranu povremeno dopunjava bubama, mravima i crvima. Potrebu za pićem i kupanjem zadovoljava traženjem otvorenih voda. Zbog svog načina prehrane može pričiniti i poljoprivrednu štetu.
Lov goluba grivnaša
Sezona lova goluba grivnaša je od 1. avgusta do 15. februara. Naši lovci ga love obično čekanjem, dobro skriveni u rastinju ili usevima, gde se najčešće pojavljuje ili u preletu, kada cela jata mogu da slete na jedno mesto.
Koriste se pušake sačmarice, najčešće kalibra 12, 20 i 16. Sačma je najčeše 14, 12 i 10.
Sam lov iziskuje trud lovca da dobro prikrije svoje prisustvo i konstantno osmatranje iz najčešće više pravaca. Izuzetno promenljiv let i brzo uzdizanje prilikom uočavanja opasnosti, tera lovca da pokaže svoje najbolje veštine u cilju da odstreli ovog veštog “akrobatu”. Šanse za ulov se naravno mogu povećati korišćenjem pasivnih ili aktivnih lokera grivnaša, koje ptice iz preleta uočavaju. Svakako odličan trening pred ostale lovove na pernatu divljač koji nam predstoje.
Lov na golubove kod lovaca u Srbiji nije mnogo popularan. Za razliku od njih, stranci ovu divljač veoma vole da vide na nišanu.
